NATO i evropski lideri održali su hitne razgovore u Parizu kako bi razgovarali o ratu u Ukrajini.
Francuski predsednik Emanuel Makron odmah je pozvao Donalda Trampa i, odvojeno, ukrajinskog Volodimira Zelenskog u ponedeljak uveče, nakon što su ostali lideri najvećih vojnih sila Evrope napustili sjajnu Jelisejsku palatu u Parizu.
Koje uspehe može da istakne francuski predsednik? Da li je njegov hitni bezbednosni samit bio uspešan?
Ono što frustrira protivnike Evrope je to što retko postoji jasan odgovor. Različite evropske nacije govore različitim glasovima, iako dele mnoge vrednosti i ciljeve.
Ali u trenutnoj klimi crno-belog razmišljanja koja prevladava u Vašingtonu i Moskvi, gde je svet podeljen na moćne i slabe, evropska nijansa može se smatrati slabošću.
Pod tim nemilosrdnim reflektorom, ponedeljkov sastanak je propao.
Evropski lideri se plaše da će ih Donald Tramp marginalizovati u pregovorima sa Rusijom.
Lideri su podigli očekivanja. Samit je dominirao naslovima čim je sazvan.
Šef zapadne odbrambene alijanse NATO, čelnici Evropske unije i lideri najuticajnijih vojnih nacija Evrope okupili su se brzo.
Želeli su da privuku pažnju Donalda Trampa. Da ga impresioniraju. Da se izbore za mesto za pregovaračkim stolom na mirovnim razgovorima koje planira sa ruskim Vladimirom Putinom kako bi razgovarali o budućnosti Ukrajine.
Evropa je – i dalje jeste – bila povređena što je marginalizovana.
Ukrajina je evropska nacija. Njena sudbina će uticati na ceo kontinent.
U zavisnosti od toga koliko će odlučan predsednik Putin biti nakon bilo kakvih mirovnih pregovora, evropske bezbednosne službe se plaše da bi mogao da skrene pažnju na rušenje suvereniteta drugih nacija.
Baltičke države koje graniče sa Rusijom se posebno osećaju izloženo.
Ali lideri nisu pomogli svojoj stvari u ponedeljak.
Američki predsednik je već razgovarao telefonom sa ruskim Vladimirom Putinom i planira da se uskoro sastane s njim.
Da, kažu da će više trošiti na sopstvenu odbranu, kao što Donald Tramp zahteva. I pored domaćih briga o ograničenim budžetima i krizi troškova života.
Na sastanku u Parizu čak se razgovaralo o mogućnosti slanja evropskih trupa u Ukrajinu kako bi nadgledali eventualni prekid vatre – nezamislivo čak i pre nekoliko nedelja za Evropu.
To je ono što američki predsednik želi.
Ali na kraju su ti lideri u Parizu propustili da daju snažan, ujedinjen, odgovor koji bi mogao da natera nestrpljivog biznismena koji je postao američki predsednik da se uzbudi i zaista obrati pažnju.
Razlozi za to su mnogobrojni, uprkos osećaju hitnosti u Evropi oko Ukrajine i evropske bezbednosti u širem smislu.
Nekoliko evropskih lidera je besno zbog osećaja da moraju da igraju po notama Donalda Trampa.
Frustracija koja je iscurila iz usta obično flegmatičnog nemačkog kancelara Olafa Šolca bila je opipljiva kada je napustio sastanak u Parizu.
„Potpuno je prerano i potpuno pogrešno vreme da se sada vodi ova rasprava [o slanju evropskih trupa u Ukrajinu]. Čak sam malo iritiran ovim debatama.“
On je insistirao da mora postojati ravnoteža između SAD-a i Evrope kada su u pitanju odgovornosti u Ukrajini.
Šolc će verovatno uskoro ostati bez posla. U Nemačkoj su u nedelju izbori, koje se očekuje da će izgubiti.
Imao je nekoliko nekarakterističnih emocionalnih ispada kod kuće u poslednje vreme, verovatno pod stresom.
Ipak, važno je napomenuti da nije sam među evropskim liderima, koji sumnjaju da Donald Tramp želi da se što pre oslobodi Ukrajine i preusmeri pažnju negde drugde. Možda prema Kini?
Oni se takođe plaše da američki predsednik ne namerava samo da smanji odbrambeni kišobran koji je njegova zemlja pružila svojim evropskim saveznicima od kraja Drugog svetskog rata, već da Evropa sada možda treba da se brani od njega i njegovih politika.
Ton koji je britanski premijer postavio nakon sastanka u Parizu bio je u oštrom kontrastu sa ovim mračnijim evropskim razmišljanjima.
Otvoreno je zainteresovan da iskoristi „poseban odnos“ koji se nada da još uvek ima sa Vašingtonom kao most između Evrope i SAD-a.
Jedan koji Sir Kijr Starmer odlučno ne želi da izgori, govoreći biračima kod kuće da je evropska bezbednost u njihovom nacionalnom interesu.
Izgledao je odlučno neuznemiren pripremnim razgovorima Rusije licem u lice sa SAD-om u Saudijskoj Arabiji.
Nema datuma za taj veliki samit između Trampa i Putina.
Sir Kijr se nada da će iskoristiti prozor prilike da iznese slučaj Evrope kada sledeće nedelje ode u Vašington na svoj sastanak sa američkim predsednikom.
SAD moraju ostati uz svoje saveznike, izjavio je premijer.
Ako to ne učine, evropski lideri će morati da nastave sastanke dok ne postignu dogovor o putu napred za Ukrajinu i njihovu zajedničku bezbednost.
Ako ponovo ne uspeju, senke nad stabilnošću ovog kontinenta će rasti.“
