Ako sarajevski federalni sud osudi Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, na zatvorsku kaznu, srpska autonomna entitet mogla bi se još više udaljiti od Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina nalazi se na korak od obnovljenog etničko-institucionalnog sukoba, budući da je sarajevski federalni tužilac zatražio od sudija da donesu osuđujuću presudu za teško krivično delo protiv predsednika srpskog autonomnog entiteta u Bosni, Republike Srpske.
Dodik je optužen za proglašavanje dva zakona koja je usvojila Skupština Republike Srpske 2023. godine, a koji su blokirali sprovođenje svih odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, kao i odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice, koji je trenutno nemački diplomat Kristijan Šmit.
Šmit, koji ima ulogu ključne institucionalne ličnosti koja nadgleda Dejtonski sporazum, potpisan 1995. od strane SAD, EU, Rusije, Srbije, Hrvatske, UN i Bosne, treba da obezbedi pravnu podršku bosanskim institucijama. Sporazum je doveo do kraja rata između bošnjačke, srpske i hrvatske zajednice koji je započeo 1992. tokom krvavog raspada Jugoslavije.
Tužilac Nedim Ćosić je u sredu zatražio od suda da osudi Milorada Dodika na kaznu zatvora do pet godina i da mu zabrani političku delatnost.
Federalni sudije u Bosni treba da donesu presudu između ove srede i utorka, 25. februara.
Kristijan Šmit, Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu
Kristijan Šmit, Visoki predstavnik za Bosnu i HercegovinuArmin Durgut/Copyright 2022 The AP. Sva prava zadržana.
Institucionalne klauzule Dejtonskog sporazuma
U Bosni i Hercegovini, nepoštovanje odluka Visokog predstavnika predstavlja krivično delo i može dovesti do automatskog razrešenja Dodika sa mesta predsednika Republike Srpske.
U ponedeljak uveče, zvaničnici Republike Srpske u njenom glavnom gradu Banjoj Luci objavili su javnu izjavu u kojoj se navodi da će „Narodna skupština, vlada i sve institucije Republike Srpske doneti radikalne odluke kao odgovor na svaku presudu Suda Bosne i Hercegovine“.
„Takođe, svi predstavnici zvaničnika Republike Srpske u institucijama Bosne i Hercegovine, kao i svi zaposleni u organima Bosne i Hercegovine, povući će se iz zajedničkih institucija i prekinuti rad.“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se nada da će sud doneti „mudre odluke“ kako bi sprečio dalju destabilizaciju Bosne i Hercegovine.
Prošlog ponedeljka u Budimpešti, Dodik je dobio sličnu podršku od mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je rekao da „politički napadi na Dodika treba da prestanu odmah i da on treba da prestane da bude kažnjavan.“
Mnogi posmatrači smatraju da su ove izjave implicitna pretnja Republike Srpske o jednostranoj deklaraciji o otcepljenju, što bi bilo u suprotnosti sa pomenutim Dejtonskim sporazumom.
Milorad Dodik se od strane međunarodne zajednice smatra proruskim liderom u srcu Zapadnog Balkana.
Slučaj protiv njega i Miloša Lukića, šefa Službenog glasnika Republike Srpske, pokrenut je krajem 2023. nakon što je Dodik službeno odbacio pravni i ustavni autoritet Visokog predstavnika.
Skupština Republike Srpske usvojila je dva zakona koja su srpskom entitetu u Bosni dala apsolutnu moć u vezi sa izborima i referendumima. Takođe je zaobišla Kristijana Šmita, koji nikada nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti UN-a.“
